Postoji zakon koji se odnosi na čoveka kome je darovana sposobnost lečenja, a koji, parafrazirano, glasi: „Ako je nekome data sposobnost lečenja, niko na svetu nema pravo da mu je ospori.” Čovek je toliko složen i toliko neponovljiv, da na ceiom svetu nema lekara koji bi mogao da tvrdi da čoveka potpuno poznaje i da je nepogrešiv u postavljanju dijagnoze i lečenju bolesti. Prema tome, smatram, da nijedan lekar nema pravo da tvrdi da samo on može da pomaže bolesnom čoveku i niko drugi. Kad bi lekari mogli da pomognu svakom čoveku (što bi bilo divno), verujem da nijedan čovek ne bi odlazio nadrilekarima, travarima, lekarima, predstavnicima alternativne medicine, tzv. „hajlpraktikerima” i homeopatima.

Njima, zdravlja radi, odlaze i sami lekari, ako su teško ili veoma dugo bolesni, a sami sebi ne mogu pomoći,
niti to može ijedan njihov kolega ili zdravstvena ustanova,

Ako neko od ovih iz druge grupe prima bolesnike samo novca radi, stvarno ga možemo nazvati nadrilekarom; međutim, ako to čini samo da bi pomogao, on je pomoćnik u nevolji. Ako želi da bude uspešan u pružanju pomoći Ijudima, on mora biti dobar posmatrač, koji najveći deo svojih saznanja crpe iz stručne literature.

Ko je savršen? Ko je kao Bog?

Pisma zahvalnih pacijenata

Jula 1964. godine našao sam se u bolnici zbog sumnje na zaplet creva (ileus). Posle detaljnih pregleda, lekar je ustanovio rak na debelom crevu. Trebalo je da se podvrgnem operaciji i da dobijem veštački završetak debelog creva.

Po savetu jednog prijatelja, pozvali smo gospodina Brojsa u našu kuću. Došao je narednog dana i uz pomoć iris-dijagnoze ustanovio da imam rak na silaznom delu debelog i tankom crevu. Po njegovom savetu, podvrgao sam se totalnoj terapiji protiv raka. Nakon 35 dana tumor se povukao. Od tada se osećam dobro, nemam nikakvih tegoba i mogu svakodnevno da radim.

J. R., Wangen im Allgau (SR Nemačka)

Februar 1973.

Septembra 1972. godine na desnoj dojci otkriven mi je velik tvrd čvor. Naš kućni lekar mi je odmah dao uput za bolnicu radi operacije. Budući da sam znala za „totalnu terapiju” gospodina Brojsa, odbila sam operaciju i primenila „totalnu terapiju”. Posle tri nedelje čvor je promenio oblik, a posle ukupno šest nedelja više se nije mogao pronaći niti osetiti. Moj kućni lekar je bio zadivljen uspehom. Rekao je da bi kod tako velikog čvora inače bila neophodna radikalna operacija.

G. $., Wangen im Allgau (SR Nemačka)

Decembar 1964,

U vreme Božića 1964. godine kod mene je ustanovIjena leukemija, upala zglobova i upala srčanih mišića. Dospela sam u bolnicu, ali nije bilo poboljšanja zdravstvenog stanja sve dok moj suprug nije doveo gospodina Brojsa u moju bolesničku sobu. Još na putu prema bolnici, gospodin Brojs-se obratio mome suprugu i rekao mu da će mi, ako postupim po njegovim uputstvima, biti bolje već posle tri dana, a posle šest dana da ću već moći da pođem kući. Primenila sam terapiju tačno prema uputstvu, pa je ubrzo stvarno došlo do poboljšanja. Posle šest dana otpuštena sam iz bolnice

Pia H., Argenbuhl (Austrija)

Januar 1973

Pre 23 godine trebalo je da se podvrgnem operaciji raka dojke. Pošto je moja majka umrla odmah posle operacije raka dojke, na operaciju nisam mogla da pristanem, iako mi je iz godine u godinu bivalo sve gore. Posle toga upoznala sam gospodina Brojsa koji mi je nakon iris-dijagnoze oprezno rekao da nešto nije u redu s mojom desnom dojkom. Više nije govorio jer je
mislio da je previše rekao. Ukratko, kad sam mu rekla da sam svesna da imam rak na dojci, bilo mu je lakše i onda mi je predložio nešto što do tada još nije bio isprobao. To je bila terapija sa sokovima od povrća, koju je, doduše, do tada preporučivao samo obolelima od raka u želucu. Rekao je da sam ja prva koja će primeniti njegovu „totalnu terapiju” i da ne zna da li ću 42 dana moći da živim a da ne uzimam ništa osim sokova od povrća i čajeva. Bila sam prijatno iznenađena, jer sam se za vreme terapije odlično osećala, iako sam oslabila nekoliko kilograma. Posle 42 dana rak je iščezao i do danas nije bilo recidiva, a ja se odlično osećam. Ovu terapiju najtoplije bih preporučila svima obolelim od raka, kod kojih operacija više nema svrhe.

Maria Nesensohn, Kirchgasse 12, Bludenz (Austria)

Februar 1975.

Januara 1963. godine moja majka se teško razbolela. Do tada je punih pet nedelja povraćaia sve što bi stavila u usta, a to je i onako bilo veoma malo — samo čaj i dvopek. Ono što je povraćala bilo je, uglavnom, pomešano s krvlju. Lekari koje smo hitno pozvali pretpostavili su rak, ali još nisu bili razmotrili mogućnost postojanja apscesa na gušterači (pankreasu). Pošto je njeno stanje bilo tako loše, da nije mogla biti transportovana na rentgensko snimanje, sve je ostalo na te dve pretpostavke, do kojih se došlo na osnovu simptoma. Lekari su od nje digli ruke, pošto bi oba oboljenja, po njihovim rečima, imala smrtonosan ishod. U očajanju obratila sam se gospodinu Brojsu, koji mi je savetovao da majku podvrgnem terapiji sa sokovima od povrća. Savet smo prihvatile i sprovodile terapiju tačno prema njegovim uputstvima. Već posle nedelju dana primetile smo malo poboljšanje; prvo se smanjilo povraćanje; osećale smo jasno da je pošlo nabolje. Posle četiri meseca, na čuđenje lekara, moja majka je potpuno ozdravila.

Od tada majka svake godine primenjuje tu terapiju i posle svake se oseća izvanredno oporavljena, a naročito u pogledu srca. Ona je i danas živa, u 89. godini.

K. L, Bludenz (Austrija)

Maj 1974.

Moja bolest nije bila ništa izuzetno. Meni se događalo ono što i većini bolesnih Ijudi. Patio sam godinama od oboljenja jetre i pankreasa, a da ni u jednom trenutku nisam osetio neko značajnije poboljšanje, uprkos brojnih odlazaka lekarima. Morao sam da živim na strogoj dijeti, oslanjajući se na čitav arsenal medikamenata, da bih se uopšte mogao odupirati bolesti, premda mi je to vrlo malo uspevalo. Tome se kasnije pridružilo i jedno bubrežno oboljenje. Ukratko, moje zdravstveno stanje je bilo vrlo neza
vidno. Saznavši za gospodina Brojsa, odmah sam otišao na razgovor. Ne tražeći istoriju bolesti, postavio mi je
istu dijagnozu kao i mnogi lekari pre njega. Odredio mi je šestonedeljnu terapiju sa sokovima od povrća i čajevima, koje sam se strogo pridržavao. Taj period je za mene bio relativno neugodan, ali se sve konačno isplatilo jer uspeh nije izostao! Danas se ođlično osećam, kako već dugo nisam, mogu sve da jedem i ne osećam ni najmanje nagoveštaje svojih nekadašnjih patnji.

X. H., Tettnang, (SR Nemačka)

Oktobar 1978.

Maja 1971. godine podvrgao sam se operaciji donje usne. Prema atestu sa jedne univerzitetske klinike, pouzdano je ustanovljen rak. Posle toga primio sam 25 zračenja. Godine 1973. sve je krenulo ispočetka. Po mišljenju lekara, zračenja više nisu mogla pomoći. U proleće 1974. godine ponovo sam upućen na kliniku. U njoj je trebalo izvršiti radikalni operativni zahvat sa plastikom i presađivanjem, s tim što je u razmaku od po godinu dana trebalo izvršiti pet operacija. Osim toga, moram još reći da sam imao tri čvora na vratnim žlezdama i u samom vratu — i to je bio rak. 29. januara 1974. godine u 10 sati trebalo je da se izvrši prva operacija. U 7.30 saopštavam profesoru da ne pristajem na operaciju, posle koje bih morao da ostanem na klinici još godinu dana. Otpustio me je na moju sopstvenu odgovornost, veoma razočaran. Ukratko, otišao sam kod gospodina Brojsa, koji mi je preporučio svoju „totalnu terapiju”, koju sam počeo primenjivati već posle nekoliko dana. Za vreme terapije osećao sam se odlično. Posle četiri nedelje pokazao se prvi uspeh. Posle pete nedelje moja usna je bila zdrava, a i čvorovi su nestali. NedeIju dana po završetku terapije ponovo sam počeo da radim, nikada se ne osećajući tako dobro kao tada, to je ostalo nepromenjeno i do danas.

P.S., Isny/Allgau (SR Nemačka)

Decembar 1972.

Gospodin Rudolf Brojs pomogao mi je da se izlečim od raka na grkljanu, za šta sam mu neizmerno zahvalan. Dugo vrecnena sam patio od jake promuklosti, pa sam otišao specijalisti za bolesti grla. Dijagnoza je glasila: „Rak na grkljanu”, na što mi je lekar preporučio neodložnu operaciju. Posle toga su izvršeni novi, detaljni pregledi, pa mi je otvoreno rečeno da treba da mi se odstrani ceo grkljan. Na takvu operaciju nisam mogao da pristanem, pa sam se neizlečen vratio kući. Ukratko, otišao sam kod gospodina Brojsa, koji mi je preporučio svoju „totalnu terapiju”. Po završetku terapije osećao sam se ponovo zdrav, imam dobar
apetit i ponovo sam potpuno sposoban za rad, iako mi je 72 godine.

J. St., Neukirch (SR Nemačka)

Januar 1973.

Upućena sam 12. februara 1970. godine u jednu univerzitetsku kliniku, u kojoj mi je ustanovljen tumor na levom bubregu. Snimili su bubreg, da bi prilikom operacije bili sigurni u lokaciju tumora. Zatim sam, radi operacije, upućena u urološku kliniku. Operisana sam 5. marta 1970; izvađen mi je bubreg sa velikim tumorom koji se posle analize pokazao kao maligni (zloćudan).
17. marta iste godine otpustili su me. Profesor je pozvao mog supruga da mu izloži stanje moje bolesti, uz napomenu da mogu očekivati još jednu godinu života. Kod kuće me je dalje lečio kućni lekar i rentgenolog, s tim što sam morala da primim 43 zračenja i svaki tri meseca da odlazim na rentgenska snimanja. 9. septembra 1971. godine lekari mi na levom plućnom krilu otkrivaju novi tumor. Operacija — odstranjeno levo pluono krilo. Boravak kod kuće pod lekarskim nadzorom. Maja 1972. otkrivaju mi tumor na desnom plućnom krilu. Preporuka za operaciju, ja odbijam. Slučajno saznajem za gospodina Brojsa i njegov način lečenja. On mi posle pregleda potvrđuje postojanje raka, ali mi pruža ujedno i veliku nadu da bih mogla ozdraviti za 42 dana. Tako sam primenila njegovu „totalnu terapiju”. Međutim, i dalje sam bila pod kontrolom dvojice lekara. Po sle četiri nedelje terapije gospodina Brojsa, otišla sam na pregled kod rentgenologa, koji je morao da utvrdi da se tumor povukao na veličinu zrna pirinča. Kad sam završila terapiju, posle nove četiri nedelje, ponovo sam otišla na rentgensko snimanje i tada je viđen samo još ožiljak. To je sve i lekarski ozvaničeno.

— Ova žena se i danas, u 1980, odlično oseća.
M. H., Friedrichshafen (SR Nemačka)

Maj 1974.

Godine 1968. imao sam na levoj ruci zloćudno trovanje krvi. Ruka mi je bila jako otekla i dobila plavu, crvenu i zeienu boju. Morao sam kod lekara, koji je, videći ruku, rekao da je već prekasno, da ne može da preduzme ništa; da sam beznadežno izgubljen.

Gospodin Brojs mi je spontano ponudio pomoć. Pomogao mi je — bilo je to čudo! Ubrzo sam mogao ići na bazen da plivam. Osećam se potpuno zdrav.

Emil Siess, Nuziders, Tanzerweg 8

Aprll 1975.
Posle operacije 1962. i 1966. godine, uz osam nedeIja zračenja posle operacije, sa ubrzigavanjem tečnog radioaktivnog zlata pod trbušnu duplju, moje opšte stanje se do leta 1967. godine znatno pogoršalo. Analiza krvi pokazala je novu opasnu zarazu ćelijama raka. Osećala sam kako mi je sve gore i gore. Tada sam saznala za terapiju sa sokovima od povrća i čajevima. Posetila sam gospodina Brojsa, koji mi je, posle iris-dijagnoze, preporučio svoju terapiju sa sokovima, uz uputstva, koja sam odmah dosledno izvršavala.Pošto sam imala prilike da mnogo mirujem, i u šumovitom kraju provodila mnogo vremena na svežem vazduhu, te nedelje gladovanja izdržala sam bez naročitih teškoća. Samo sam u poslednjih pet dana morala, dodatno, jednom dnevno da uzimam po pola šolje guste čorbe od ovsene prekrupe. Lično smatram da mi se, zahvaljujući ovoj terapiji, krv obnovila, a time je savladana i bolest. Bolovi koje još imam, dolaze od posledica zračenja, srašćivanja, kao i od radioaktivnog zlata. Za vreme ove terapije sa sokovima, jezik mi je poprimio crnu boju. Ne želeći da prekidam terapiju koja je već uveliko bila u toku, dogovorili smo se sa gospodinom Brojsom da, uz angažovanje jednog lekara sačekamo još kraće vreme, da bismo videli da li će, uz upotrebu čaja od korenja bedrenike, doći do stagnacije procesa. I zaista, stagnacija je nastupila, a posle oko tri nedelje došlo je do vidnog poboljšanja. Moram da napomenem da poznajem osobu kod koje ta terapija nije imala uspeha. U tom konkretnom slučaju gospodin Brojs je još pre početka terapije savetovao operaciju. On je, inače, češće napominjao da se povremeno događa da, zbog krivice pacijenta ili dotadašnjeg načina lečenja, „totalna terapija” ne donese uspeh.

T. S., Wangen/AIIgau (SR Nemačka)
Napomena: I ta nekadašnja pacijentkinja se, ako se zanemare tegobe zbog zračenja, koje se uglavnom pojavljuju prilikom meteoroloških promena, i danas, 1980. godine, odlično oseća.

Avgust 1975.
Pre 25 godina lekari su kod mene ustanovili rak u želucu i crevima. Trebalo je da se podvrgnem operaciji, ali nisam mogla da se odlučim. Zatim sam se upoznala sa gospodinom Brojsom. On mi je preporučio svoju „totalnu terapiju”, pa sam odlučila da tu terapiju primenjujem zajedno sa jednim našim porodičnim prijateljem, koji je imao rak. Posle 42 dana tkivo raka izašlo je u stolici, identično kao kod našeg prijatelja. Posle terapije na rentgenskom snimku više ništa nije nađeno. Do današnjeg dana nemam nikakvih tegoba. Za vreme terapije izgubila sam oko 15 kg. Bila sam treća osoba koja je uzela terapiju gospodina Brojsa i mogu je svakome preporučiti. U ono vreme terapija nije bila jednostavna jer još nije bilo aparataza ceđenje soka, ali taj trud i strpljenje su se isplatili.

Olga Marte, Gotzis (SR Nemačka)

Novembar 1979.
Zbog otvaranja grudnih žlezda i sumnje na rak, avgusta 1979. godine predložena mi je radikalna operacija dojki. Po savetu jednog stručnjaka za narodnu medicinu stavljala sam mnogo obloga sa različitim kapima i čajevima. Stanje se, doduše, popravilo dok se iznenada pod pazuhom nije pojavilo veliko zadebljanje. Operacija kao da je bila neizbežna. Kao nekim čudom, došla mi je u ruke Vaša knjiga. Odmah sam se odlučila za Vašu „totalnu terapiju”, uprkos svoje slabe uhranjenosti (45, umesto 55 kg). Do sada sam spavala već 38 dana bez guste čorbe od ovsene prekrupe i nadam se da ću dobro podneti preostala četiri dana. Čvorovi su se već najvećim delom povukli, zadebljanje od pazuhom se potpuno povuklo i iščezlo! Vašu knjigu podelila sam velikom broju svojih poznanika, želeći da se što više Ijudi upozna sa Vašim načinom lečenja raka.

H. G., Kuchl/Salzburg (Austrija)

Mart 1980.
Želela bih najpre da se hiljadu puta zahvalim gospodinu Brojsu zbog njegovog velikog znanja, jer nijedan lekar nije uspevao da me izleči od neprijatne kožne bolesti lupusa. Bilo mi je samo 27 godina kad sam od jednog specijaliste iz Linca (Linz) dobila atest da sam neizlečivo bolesna. Na to sam otišla jednom stručnjaku za narodnu medicinu koji mi je odmah rekao: ,,Ja to mogu da ublažim, ali ne i da izlečim”, pa sam kod njega uzela odredenu terapiju — 12 puta. I tada sam upoznala čoveka koji mi je sa tzv. „totalnom terapijom” pomogao da potpuno ozdravim. Ta šestonedeljna terapija istekla je decembra, ali sam namerno odlagala pisanje ovog pisma; čekala sam da vidim da li će nastupiti neki sporedan efekat. Za vreme terapije osećala sam se izvanredno, pa iz zahvalnosti ostajem verna soku od povrća — dnevno 1/4 litra.

P. D., Linz (Austrija)

Oktobar 1979.

U jesen 1966. godine, posle dijagnoze — rak, s najboljim uspehom završio sam „totalnu terapiju”. Zdravstveno stanje: do danas više nemam nikakvih tegoba(1979). Po završetku terapije osećao sam se kao ponovo rođen. Osim toga, već godinama sam patio od oštećenja na međupršljenskim diskovima, pa gotovo da nisam  mogao ni da se saginjem. Samo jednim zahvatom gospodina Brojsa to je bilo izlečeno, pa ni danas više nemam nikakvih tegoba.

P. H., Wangen/Allgau (SR Nemačka)

Mart 1980.

Sa dijagnozom ,,rak dojke” primenila sam „totalnu terapiju” oktobra 1977. godine. Rezultat je bio potpuni uspeh. Moje sadašnje zdravstveno stanje takođe je odlično. Primedbe: nemam.

Z. H., Waidhofen a. d. Ybbs

maj 1986.

Star sam 80 godina; pre tri godine, aprila 1983. prihkom pregleda na Urološkoj klinici u Beogradu ustanovljeno je da bolujem od adenokarcionoma prostate. Dve i po godine trajalo je lečenje uz pomoć hemotera pije i drugih kliničkih metoda i preparata. Pošto željenih rezultata nije bilo, pokušano je sa delimičnom operacijom prostate, nadajući se da će tako zaustaviti bolest. Posle operacije, septembra 1986. godine otpušten sam iz pomenute klinike sa primedbom da se javim na kontrolu za mesec dana. Međutim, posle oko osam dana stanje se naglo pogoršalo. Posredstvom poznanika došao sam do knjige Rudolfa Brojsa i primenio „totalnu terapiju” — 42 dana gladovanja uz korišćenje sokova od povrća i čajeva. Danas se osećam dobro, hvala Bogu, sve tegobe koje sam ranije imao više ne osećam. Videći me posle terapije, svi koji su poznavali i znali za moju tešku bolest čude se kakon dobro i zdravo izgledam.

L. Vranješević, Beograd — Kumodraž

juni 1986.

Godine 1982. operisana sam od raka na dojci. Godinu dana nakon operacije primala sam cistostatike. Godine 1985. počela je da mi otiče ruka iznad lakta i da me povremeno boli. Februara ‘86. odlazim u bolnicu na kontrolu, gde mi lekari utvrđuju uvećanje na vratu u predelu ključne kosti. Primila sam 14 zračenja i od tada mi se stanje pogoršalo, izgubila sam apetit, povraćala, trpela bolove u kičmi, noge su mi otkazivale. Krajem aprila u časopisu „Praktična žena” pročitala sam članak o terapiji Rudolfa Brojsa. Nabavila sam knjigu, prihvatila terapiju i izržala je uz nekoliko manjih kriza. Sada se osećam mnogo bolje; nijedan od ranijih
simptoma više ne postoji. Oslabila sam 11 kg. Odlično spavam, obavljam sve svoje poslove i, ukratko, živim životom zdravog čoveka.

B. Pavlovič, Beograd — Vidikovac