Ranije sam pisao da „totalnu terapiju” protiv raka treba provoditi samo pod nadzorom lekara. To sam činio uglavnom zato da bi lekari tckom odvijanja terapije mogli i trebalo da prate tok lečenja zajedno sa mnom, ali i zbog krvnog pritiska kako bi, ukoliko je previsok, mogli pomoći bolesniku. Ipak, shvatio sam da veliki broj lekara ne želi da razgovara o narodnoj medicini i lečenju prirodnim putem, da odvraćaju pacijente od moje terapije, pa prepisuju i medikamente koji su uz moju terapiju apsolutno štetni.

Za vreme terapije nisu dozvoljene ni injekcije ni zračenja. Doduše, često nije dobro nešto raditi iza leđa lekara, pošto bi pacijenti, tobože, mogli biti zavedeni. Svakome prepuštam da odluči za sebe da li će terapiju provoditi pod nadzorom lekara ili ne. O tome, kako sami možemo odrediti svoj krvni pritisak, čitajte na 116 strani.

Totalna terapija” se ne sme primenjivati odmah posle operacije, nego se mora čekati najmanje mesec dana, a u nekim slučajevima i do pet meseci. U svakom slučaju — dok se rekonvalescent ne oseća dovoljno ojačan. U tom periodu čekanja svakodnevno treba piti 1/16 do 1/8 litra soka, a za to vreme se hraniti što prirodnije, sa što je moguće više hrane u prirodnom obliku. Za osobe u takvim uslovima nepovoljno je da troše meso i mesne prerađevine, beli šećer, belo brašno kao I hranu industrijskog porekla. Što se tiče sokova od povrća, treba ih trošiti uvek pre obroka, uz propisane čajeve, kao za vreme „totalne terapije”.

Posle 42-dnevne terapije počinje specijaini period za bolesnika — period prekidanja gladovanja, u kojem se on ponovo polako navikava na normalnu ishranu, najbolje prema nekom od uputstava za biolo- šku ishranu (primer: knjiga „Živeti bez bolesti”, autora E. Gintera (Gunther).* Obratiti pažnju na umetnuti dodatak na kraju knjige. Navikavanje na redovnu ishranu posle šest nedelja terapije gladovanja treba da traje otprilike koliko i sam period gladovanja. u svakom slučaju i dalje, za period od dve do šest nedelja, uzimati od 1/16 litra (pola šolje) soka od povrća dnevno gutljaj po gutljaj. U smisu bržeg oporavljanja, imperativ je izbegavanje svih oblika štetne hrane (meso, beli šećer, beli hleb, svi proizvodi koji sadrže beli šećer i belo brašno, industrijski prerađena hrana, a o alkoholu, duvanu i crnoj kafi da i ne govorimo).

Moja terapija sa sokovima od povrća i čajevima ne samo što višestruko pomaže u lečenju raka, nego i u lečenju sledećih bolesti:

artritis, artoza (upale koje razaraju zglobove), koks–artoza (oboljenje zgloba kuka), osteoporoza (gubljenje kalcijuma u kostima), spondilartoza (istrošenost pršljenova u grudnom I slabinskom delu kičme), kao i mnogih drugih.

Kod svih ovih oboljenja „totalnu terapiju” treba primenjivati samo tri nedelje, ali na potpuno isti način kao u slučaju raka i uz trošenje čaja od žalfije i čaja za bubrege. (Međutim, ako je primenjujemo 42 dana, terapija nam ni u kom slučaju neće škoditi, već bismo bili sigurniji da smo oslobođeni prisustva eventualnih ćelija raka.) Osim toga, bilo bi veoma preporučljivo da svakog trećeg do petog dana, kod svih pomenutih oboljenja zglobova, provodimo terapiju uz primenu kupki za celo telo, uz upotrebu preslice, trina ili ovsene slame.

Želeo bih da napomenem da „totalnu terapiju” starije osobe lakše podnose, pošto im gladovanje ne pada tako teško, i nije im potrebno toliko sredstava za vraćanje snage i ranije težine.

Veoma je veliki broj Ijudi dobro podnelo moju 42-dnevnu terapiju sa sokovima i čajevima I većinom su ozdravili bez recidiva. Lično sam vodio terapiju protiv raka kod oko 2000 osoba, svima govoreći: „Ako imate poznanike ili rođake koje možda boluju od raka, ili sumnjaju da ga imaju, molim vas, preporučujte dalje moju terapiju, a i oni neka to čine.” Jedan čovek mi je govorio da je terapiju primenjivao tačno prema mojim uputstvima, i posle nedelju dana primetio da mu ona koristi. Odmah ju je preporučio sedmorici drugih bolesnika od raka i svi su ozdravili. Molio sam za dalje preporuke, pošto su mnogi pacijenti (Jolazili izdaleka (Hamburg, Libek (Lubeck), iz cele SR Nemačke, Holandije, Belgije, Švajcarske, Kanade, SAD itd.). Ljudima sam govorio da treba da imaju na umu da nema svako mogućnost da tako daleko putuje. Moj je cilj bio i jeste da pomognem što većim broju bolesnika od raka i drugima koji su prividno neizlečivo bolesni.

Godine 1950, posle primenjivanja totalne terapije”, izlečena je prva bolesnica od raka. Do sada sam primao i lečio bolesne od raka dojke, tumora u glavi, raka grkljana, raka na endokrinim žlezdama, raka pluća, raka jetre, raka kostiju, raka debelog creva itd., kao I pacijente koji su zbog zračenja imali velike opekotine na koži.

Zato Vas pozivam da se oslobodite svakog straha od malignih oboljenja! Većina bolesnih od raka, kao I drugi prividno neizlečivi bolesnici, leže na području delovanja geobioloških uticaja (podzemni vodeni tokovi, vidi: Geobiološki uticaji). U teškim slučajevima, takvi bolesnici leže na ukrštanju podzemih vodenih tokova. Najsigurnije je dovesti tehničara sa instrumentom za otkrivanje podzemnih vodenih tokova, koji će locirati pravac njihovog kretanja. U tom slučaju je najbolje pomeriti krevet ili se premestiti u drugi.

Često sam dobijao pitanja, kao na primer — da li bolesnici u bkviru moje „totalne terapije” mogu jesti I nešto hleba, meda, jaja ili povrća. Ili, da li bi uz terapiju mogli piti sokove od crnih ribizli, malina ili bundeve. Dalje, mnoge je zanimalo, da li bolesnici mogu uporedno primati i medikamente. Meni stižu takva I druga pitanja. Evo objašnjenja s time u vezi: U mojoj knjižici, na stranama (47) krajnje precizno je opisana „totalna terapija”, po kojoj za vreme od 42 danam bolesnik može za hranu koristiti samo mešavinu sokova po mome receptu i odgovarajuće čajeve. U nekim slučajevima je, povremeno, dopušteno soku dodati po malo limunovog soka, ali nikako sok od jabuka! Sveže isceđen sok od jabuka bolesnik bi mogao povremeno uzeti sam, ali nikada umešan u sokove za terapiju. Čaj od žalfije sa ostala tri čaja sa kojima se on priprema bolesnik može piti koliko želi, ali samo bez šečera.

Ukoliko bolesnik ne bi poštovao moja uputstva, na primer uporednim uzimanjem hrane ili primanjem medikamenata, uspeh bi bio znatno odložen ili čak doveden u pitanje.

Po mojoj proceni, zahvaljujući „totalnoj terapiji”, ponovo je ozdravilo oko 40.000 bolesnih od raka i drugih prividno neizlečivih bolesti. Umrli su samo oni koji su, pored terapije, primali medikamente koji razaraju ćelije ili injekcije. Uz primenu sredstava kojima se služi zvanična medicina ne uništavaju se samo ćelije raka, nego, na žalost, i mnoge zdrave ćelije tela. Smatram da ćelije raka ne treba opisivati kao bolesne ćelije nego, prosto, ćelije koje pripadaju raku. One žive isključivo od balasta koji čovek unosi u sebe sa svojim jelima. Nasuprot tome, te ćelije ne mogu živeti od samih sokova od povrća.

Verujem da sam ovim odgovorio i na pitanja mnogih lekara koji su mi pisali i nisu verovali da čovek bez belančevina može živeti 42 dana.

Na kraju, Ijubazno bih pozvao sve one koji se bave medicinskom naukom da naučno ispitaju uspehe moje terapije u iečenju raka i drugih prividno neizlečivih bolesti, kako bi, zajedno sa mnom, pomogli napaćenim Ijudima.

Podsetimo se samo koliko je, i kako su velika, otkrića koja su ostvarili zvanično nestručni i neadekvatno obrazovani Ijudi jer je, u krajnjoj liniji, najvažniji uspeh i ono što koristi čovečanstvu. To bi nauka trebalo da prizna, čak i onda kad je to za nju još neobjašnjivo! Bez obzira od koga i odakle dolazi!

Često se, naime, događa da se određeni predmet naučno ispituje, a postavljeni cilj se ne dostigne ni posle šezdeset ili više godina. A onda se pojavi neki jednostavan, ali darovit čovek iz naroda, koji je možda, igrom slučaja, našao ono pravo, kao na primer u slučaju lečenja bolesnih od raka itd. Tada postignute uspehe nauka i .školska medicina ne mogu tek tako da ignorišu i čak odbiju da analiziraju i ispitaju ponuđen metod. Smatram da bi trebalo da u ovom slučaju različite institucije i sama školska medicina private poziv i obave svoj deo posla.

Bio bih srećan kad bi se moja „totalna terapija” mogla dalje poboljšavati u kombinaciji sa drugih uspešnim metodima lečenjačnka.

Izvor: Knjiga “Rak Leukemija i druge prividno neizlečive bolesti izlečive prirodnim putem“ Rudolf Brojs