Ovaj recept objavljen je u knjizi “Rak Leukemija i druge prividno neizlečive bolesti izlečive prirodnim putem“ Rudolf Brojs .

OŠTEĆENJA MEĐUPRŠLJENSKIH DISKOVA

Još pre dosta godina, sve pacijente sa tim bolestima upućivao sam doktoru S., koga sam smatrao najboljim stručnjakom za nameštanje kičme i koji me nikada nije razočarao. Taj lekar se kasnije odselio, pa sam bio prinuđen da sve pacijente šaljem drugom lekaru. Budući da sam bezrezervno verovao da se pacijentima sa oštećenim diskovima može bezbolno pomoći, deset godina sam svakodnevno proučavao kičmu uz pomoć stručne literature, dok nisam došao do rešenja zagonetke koje, u stvari, nijednom nisam bio isprobao, sve dok se dve pacijentkinje, koje sam prethodno uputio tom drugom lekaru, nisu uplakane vratile i požaliie mi se na svoju muku. Jedna od njih rekla mi je: „Išla sam tri puta, ali ću radije na mestu umreti nego ići još jednom, jer me je strahovito bolelo.” Druga je na to rekla: „Nije baš za umiranje, ali ja sam tamo bila 12 puta, bez ikakvog uspeha.” Međutim, u toj situaciji više nisam znao šta da činim, pa sam im saopštio da sam do tada već deset godina proučavao bolesti vezane za diskove i kičmu i da verujem da imam rešenje za bezbolno lečenje tih bolesti. Ako ho- ćete, rekao sam, primeniću to na vama. Obe su odmah pristale, napominjući: ,,U svakom slučaju, ako I ne bude uspeha, probaćemo.” Na to sam im naglasio da su one moji eksperimentalni pacijenti i da to još primenjujem s velikim ustezanjem. Ipak, uspeh je bio potpun, jer sam obema za nekoliko minuta sasvim bezbolno pomogao. Otišle su kući zdrave. Od toga vremena pomogao sam već preko 5.700 pacijenata sa oboljenjem diskova, koji kod lekara nisu imali uspeha, i to kod svih potpuno bezbolno. Od stotinu pacijenata samo nekolicina su morali doći i drugi i treći put. Među tim brojnim pacijentima bile su i mnoge ugledne ličnosti.

Ne verujem u postojanje istrošenih diskova jer, pomogao sam, na primer, jednoj časnoj sestri (bilo joj je manje od 30 godina), kod koje se, na rentgenskom snimku, diskovi uopšte nisu mogli videti, pa joj je re-
čeno: „Preostaje vam jedino još gipsano korito za ceo život.” Tu ženu sam tri puta primao na tretman, prvi put 9. januara 1970, drugi put tri dana kasnije, a treći put posle sledećih osam dana. Ona je od tada zdrava, radi u kuhinji i sada već nekoliko godina živi u Kolumbiji. Jednoj ženi iz Jugoslavije, koja sada živi u Francuskoj, takođe sam pomogao u tri puta. Ona je bila operisana na kičmi (imala je šest veštačkih pršljenova od srebra). Dve i po godine ležala je u gipsanom koritu, a sada je zauvek trebalo da ostane u kolicima. Posle završene terapije izašla je pred moju kuću I igrala se sa decom „šuge”, držeći na rukama malo dete. Njenoj sestri, majki jednog lekara, koja je bila u sobi i sve to posmatrala, od radosti pošle su suze na oči.

Njen zet, inženjer W. W., takode prisutan, i sam je bio veoma dirnut. to je bilo pre dosta godina. posle godinu dana ta žena mi je došla u posetu zajedno sa sestrom i zetom. Ispričala je da je od tada zdrava i više nema nikakvih tegoba. Za mene je to bilo velika radost.

Na osnovu tih svojih iskustava želeo bih još da objasnim kako zamišljam diskove. Po mome shvatanju, diskovi nikada nisu istrošeni, već samo zgnječeni i „isušeni”. Zamislimo, na primer, sunđer dimenzija 50x50x50 cm. Na tu kocku položimo teret od oko 50 kg. Taj teret će sunđer sabiti u tanku ploču. Ako teret ostavimo na sunđeru šest nedelja, pa ga uklonimo, spljošteni sunđer će i dalje ostati tanka ploča. Međutim, ako na takav sunđer nalijemo vodu, on će ponovo doći na svoju debljinu od 50 cm.

Ja postupam slično kao sa sunđerom. Najpre, pa- žljtvo i bezbolno, istežem kičmu u predelu krsta prema dole dva do pet puta, već prema snazi (težini) osobe, dok ne primetim da je kičma opuštena i da se rasteže, pa na tu površinu onda stavljam ulje sa kantarionom. (Kantarionove cvetove spravljene sa maslinovim uljem). Ono deluje na diskove kao voda na sunđer. Tim rastezanjem kičme ulje prodire do diskova koji polako povećavaju zapreminu, kao sunđer posle polivanja vodom. Sada se pomereni pršljen može ponovo, bezbolno, vratiti u pravi položaj. U vezi s ovim postupkom želeo bih da iznesem još jedan primer. Ako, recimo, zategnemo lanac, nijedna karika se ne može pomeriti, nego tek kad se lanac olabavi. Tako, kada diskovi, zahvaljujući ulju od kantariona, dobiju svoje pune dimenzije, više nijedan pršljen ne može da „iskoči” i nervi više nisu uklješteni, a pacijent je zdrav.

Šta će sada na ovo moje otkriće i izlaganje reći lekari — fizioterapeuti i maseri? Jedan će se radovati sto sada ima bezbolan metod, bez potrebe roentgeskog snimanja, dok će drugi reći da je to prebrzo i preprosto. Po mome shvatanju, lekar postoji zbog pacijenta, a ne pacijent zbog lekara.

Više recepata i čitavu knjigu od Rudolfa Brojsa možete pronaći na ovom linku Rudolf Brojs recepti.