Connect with us

Priroda i zdravlje

MNOGE PRIVIDNO NEIZLEČIVE BOLESTI — IZLEČIVE! – Rudolf Brojs

Prema mojim podacima, postoji preko 10.000 kožnih bolesti, i nema tog lekara koji bi ih sve poznavao. Bolest je često neizlečiva zato što se ne zna od čega pacijent boluje, da li je u pitanju kožna bolest ili nešto drugo. Bilo da bolest poznajemo ili ne, trebalo bi uvek, kao i kod svih drugih bolesti, u početku tri nedeIje piti čaj za bubrege, a čaj od žalfije i onako celog života. Kad je krvni pritisak dovoljno visok, za čišćenje krvi treba uzimati još tri puta dnevno po jednu kašičicu pivskog ili pekarskog kvasca. Koža se pere čajem od žalfije koja je odstojala 10 minuta u vrućoj vodi. Još bolje su stabljike žalfije koje, međutim, treba kuvati tri minuta. Važno je da se za pranje koriste uvek po četiri krpe. Dakle, treba pripremiti dovoljno čaja da se mogu pokvasiti četiri krpe. Tada prati jednom stranom krpe, okrenuti je I ponovo prati; tu inficiranu krpu staviti u stranu, oprati ruke sapunom u toploj vodi (pošto su prvim pranjem i ruke inficirane). Zatim čistim rukama uzeti drugu krpu, postupiti kao sa prvom, ruke ponovo oprati na isti način i opet čistim rukama uzeti treću krpu i prati kao sa prve dve. Pre četvrog pranja još jednom oprati ruke. Posle poslednjeg pranja ne brisati! Kad se koža osuši, obavezno obući sveže rublje, svežu pižamu/spavaćicu i promeniti posteljinu. Kod ovakvog pranja prva krpa je jako inficirana, druga manje, treća još manje, a četvrta gotovo uopšte ne.

Za isti postupak može se upotrebiti i uvarak od preslice. Ta pranja se mogu vršiti i dva puta dnevno, ali tada treba i dva puta oblačiti čisto rublje.

Četiri krpe su potrebne, na primer, za površinu jedne ruke. Ako je kožna bolest na obema rukama, potrebno je osam krpa. Ako isto imamo na više mesta na telu, treba nam odgovarajući broj krpa. Događa se da je potrebno i do 28 krpa.

Kod peruti na glavi ili drugih oboljenja kože glave druga osobal po mogućnosti izliva pacijentu malo čaja na glavu i pere je rukama. Posle kratkog vremena čaj se ponovo doliva, i tako oko deset puta. Na kraju, samo blago obrisati. Glava se može prati sa toplim ili sa hladnim čajem.

Vlažna perut često se može iznenađujuće brzo lečiti sa oblozima od listova kelja ili kupusa, prema knjižici „Von der wunderbaren Heilwirkung des Kohlblattes” (Zadivljujuća lekovita svojstva lista kelja), autora Camille Droz. Od kupusastih biljaka kelj je u tom slučaju najbolji. Listovi moraju da naležu dobro, čvrsto I toplo u samom oblogu. Ako listovi ne prijanjaju čvrsto na telo, pacijent se ne oseća dobro! Listove moramo bocom valjati sve dok se rebra ne spljošte. Listovi keIja deluju dvostruko, ako paralelno sa oblozima pijemo i čaj za bubrege.

Oblogom sa listovima kelja možemo lečiti i mnoge druge bolesti. Na primer, jedna 23-godišnja žena imala je tuberkuloznu upalu porebrice, sa temperaturom od 41 stepena. Od lekara više nije očekivala olaksanje. Uputio sam je da pravi obloge sa keljom, koje bi ostavljala preko noći. Ujutru je skidala listove, koji su bili potpuno crni i masni, zaudarajući kao kuga. Posle jednog pranja toplom vodom obnovljen je oblog sa keIjom i zatim svakih 12 sati. Kao što sam joj nagovestio, već posle prvog obloga, dobila je zatvoren osip, 20×20 cm. Četvrtog dana došla je majka i bila preneražena, videći jak osip i upitala da li se oblozi smeju I dalje stavljati. Rekao sam da bi bilo pogrešno ako bi se sada prestalo, jer bi se u tom slučaju bolest vratila (recidiv), budući da osip predstavlja reakciju. Posle tri nedelje koža joj je ponovo bila čista, a žena potpuno izlečena.

POSTOJE LI UOBRAŽENI BOLESNICI?

Po mome mišljenju — postoje, ali od stotinu tobožnjih uobraženih bolesnika sigurno je to samo jedan, a ne da, kako mnogi misle, 50 procenata svih pacijenata samo uobražavaju bolest. U tu teoriju veruju čak i neki lekari. Međutim, šta sve mora da prođe i doživi pacijent koji je stvarno bolestan, a neko u to sumnja, jasno će vam reći sledeći izveštaj.

Osam godina sam morao da povraćam sve što sam jeo ili pio. Ako bih jeo, dobijao sam bolove za raspamećivanje, a ako nisam ništa jeo, mislio sam da ću ubrzo umreti od gladi. Povraćao sam najčešće u ponoć. Ležao sam u bolnici, kad mi je načelnik odeljenja saopštio da imam puno žučnih kamenova, u šta nikako nisam verovao, pasam zatražio da mi, umesto žuči, operišu želudac. Načelnik je rekao da je on u pravu i operisao mu žuč, ali kamenova nije bilo, već je žučna kesica, navodno, bila prelomljena (oštro savijena), kako mi je objašnjavao posle operacije, pa ju je zato odstranio. Posle operacije stanje je bilo još gore jer je, posle jedne ranije operacije bruha želudačnog zida, želudac bio srastao. Zatim sam, posle dve godine, operisan od tobožnjeg raka želuca, pošto je rentgenolog to bio ustanovio. Međutim, nisam imao rak jer je želudac, kako sam već spomenuo, bio srastao zbog  jedne ranije operacije. Hirurg mi je odmah potom pregledao creva i ni tu ništa nije našao, tako da sam proglašen za uobraženog bolesnika. Zbog pregleda creva d o š l o je do poremećaja položaja creva, pa mi je, nakon sledeće dve godine, odstranjen i komad zdravog, silaznog dela debelog creva.

Posle naredne dve godine više nisam mogao da izdržim, pa sam ponovo morao u bolnicu. Dakle, u me-
đuvremenu je prošlo osam godina, a ja nijednom nisam bio bez bolova, još uvek sve povraćajući. A sada, dobro pazite šta se dogodilo. Ležao sam u krevetu već 14 dana, s najvećim bolovima; u ponoć sve povraćajući kao i uvek; usta i jezik su ujutru većinom bili puni krvi, jer je povraćeno bilo Ijuto kao špiritus, pa nisam mogao da govorim. Svakoga jutra dolazila su dva lekara-asistenta, rugajući se: „Dobro jutro, narodni lekar, drugima pomože, a sebi ne može pomoći.” Nisam mogao da odgovorim, jer sam prosto imao velike bolove u ustima. Budući da sam ipak jednom hteo da progovorim, jednom prilikom sam se ceo dan uzdržao od svih jela. Narednog dana došla su ta dva lekara, ponovo sa istim „pozdravom”, ali tada sam im dao pravi odgovor. Rekao sam im:

Vi govorite kao deca bez razuma.

„Šta kažete”, reče jedan od njih.

Da, kao deca.

Šta, ponovite?

Da, još sto puta; Hristu na krstu Ijudi su te iste reči uputili pre više od 1900 godina, a vi ih oponašate kao mala deca. To od čega ja patim tako je jednostavno, da neko ne mora biti ni lekar ni narodni lekar, da bi ustanovio šta ne valja. Kad već ništa drugo ne uspeva, znajte da mi je želudac srastao, a tu pomaže jedino operacija.

Pa, vi uopšte više i nemate želudac, jer je vama želudac već operisan.

Da, ali samo na papiru!

Pacijent često dobije lažnu informaciju, a mi imamo izveštaj od zdravstvenog osiguranja. — Tada sam im još jednom pružio uveravanje da imam želudac, baš kao i oni.

Ali tačno znam šta o meni mislite, naime, da bolest samo uobražavam, jer mi je „lekar poverenja” već jednom rekao da treba da uobrazim da sam zdrav, pa ću tada to i biti. Odgovorio sam mu: „Autosugestija ima svoje granice, jer kada nekome amputirate ruku, on sebi može i hiljadu puta da uobrazi da je još ima; dovoljno je samo da pogleda na sebe i videće da to nije istina, a upravo je tako kad je neko stvarnom bolestan.” Tada sam upitao ta dva lekara:

Znate li kolika je sedimentacija kod uobraženog bolesnika, ne dobivši odgovor. Rekao sam im:  Nula do tri, jer je on, u stvari, zdrav, ali kod mene je sedimentacija — 84, pa bih vas pitao, zašto se radi sedimentacija ako se na osnovu nje ništa ne može zaključiti? — Potom sam im objasnio kako se postupa sa uobraženim bolesnicima. Objašnjenje ih je veoma iznenadilo i prestali su da mi se podsmevaju. Na kraju razgovora bili su veoma Ijubazni, priznali svoje greške i dodali da su u tom razgovoru, zapravo, mnogo naučili, pa su o svemu informisali načelnika, koji mi je bio naklonjen. On je zatražio za mene rentgenski snimak. Rezultat – želudac sam još imao. Zatim sam bio operisan. Želudac je bio odstranjen, jer je bio srastao, kako sam sve njih uveravao. Posle operacije u moju sobu je došlo devet lekara, pa mi je načelnik rekao: „Gospodine Brojs, šta da vam kažemo, šta ste sve preživeli ovih godina? Samo ste vi bili u pravu.” To priznanje veoma me je obradovalo. Bilo je to 1956. godine.

Ovo šam napisao samo zbog lekara, kako bi oni na tom primeru videli šta čovek sve mora da preživi kad dijagnoza ntje tačna i kad lekari tvrde da pacijent samo uobražava bolest. K tome dolazi duševni bol koji nastaje kad pacijent primeti kako ga Ijudi iskosa gledaju, a tu je i materijalna šteta, nepotrebno visoki troškovi za zdravstveno osiguranje itd.

Vama, poštovani lekari, mogu samo da poručim da dobro promislite pre nego što nekoga proglasite uobraženim bolesnikom, jer je uvek u pitanju nečija sudbina. I uobražena bolest- takođe je bolest. Nadam se da svojim izlaganjem nikoga nisam povredio, jer svaki čovek može da greši.

Izvor: Knjiga Rak Leukemija i druge prividno neizlečive bolesti izlečive prirodnim putem“ Rudolf Brojs 

 

Pratite nas na Facebook-u

I svakodnevno dobijajte nove recepte na vašem Facebook zidu

Praktična Žena - Recepti
Nastavi čitati
Možda vam se svidi i ovo...

Više u Priroda i zdravlje

Na vrh