Pomoć iz prirode, akupunktura, promene životnih navika – neki su od načina da se poboljša stanje organizma nakon moždanog udara

Većina pacijenata posle preživljenog moždanod udara ima određeni potencijal za oporavak. No, kakva će biti bitka za opstanak, koliko će trajati i kakve će rezultate dati, to zavisi od svakog pojedinačnog slučaja. Kod nekih ljudi posledice su blage, dok je kod drugih stanje i posle bolničkog lečenja izuzetno teško i praćeno komplikacijama. Šlogu su podložniji muškarci stariji od 40 godina i žene u menopauzi. U rizičnu grupu spadaju i dijabetičari, pušači i oboleli od kardiovaskularnih bolesti. Da bi mozak normalno radio, potrebno je da kontinuirano, prk krvi, dobija dovoljnu količinu kiseonika i hranjivih materija. Moždani udar nastaje kada dođe do prekida dotoka krvi i kiseonka usled čega određena grupa moždanih ćelija prestaje da funkcioniše. Poremećaj krvotoka izaziva začepljenje krvnih sudova (ishemijski moždani udar), odnosno njihovo prskanje i izlivanje krvi u moždano tkivo ili moždane ovojnice (hemoragijski moždani udar). Posledica prekida jeste odumiranje nervnih ćelija u zahvaćenom delu mozga, to jest oštećenje moždanog tkiva i funkcija tela kojima upravlja oštećeni dio mozga. Neki od karakterističnih simpto šloga jesu: iznenadna utrnulost, oduzetost lica, ruke ili noge, posebno ako je zahvaćena jedna strana tela, poremećaj govora, otežano razumevanje, pogoršanje vida, zamagljenost jedno ili oba oka, nesigurnost u hodu, vrtoglsvics, jsks glsvobolja praćena povraćanjem.

BILJKE ZA ZDRAVIJI MOZAK

Ginko biloba – smatra se jednim od najvećih saveznika mozga, jer poboljšava mikrocirkulaciju, a samim tim i snadbevenost mozga kiseonikom, delujući pritom antioksidativno. U istraživanju iz 2018. godine sprovedenom na pacijentima koji su se oporavljali od šloga – testirani su efekti ekstrakta ginka, zajedno sa aspirinom. Iako bi trebalo uraditi detaljnija ispitivanja na većem broju ispitanika, tada je utvrđeno da ova kombinacija može doprineti poboljšanju kognitivnih sposobnosti obolelog.

Matičnjak – se u narodnoj medicini prvenstveno ceni kao sredstvo za smirivanje nervnog sistema, ublažavanje depresije, stresa, migrene…Eterično ulje važno je u prevenciji, ali i u otklanjanju posledica moždanog udara, jer održava arterije elastičnim i sprečava stvaranje trombova, čime se smanjuje i rizik od pojave srčanog infarkta.

Ženšen – je značajan jer sprečava odumiranje nervnih ćelija kao posledice moždanog udara, a prema studiji sprovedenoj na životinjama, jedan od sastojaka ekstrakta ove biljke stimuliše proizvodnju novih moždanih neurona. Naučnici su utvrdili da je za podsticanje rada mozga, pamćenja i koncentracije izuzetno efikasna istovremena upotreba ginka i ženšena.

Žalfija – je još  jedna biljka  koja štiti mozak i srce. Veoma je korisna kao preventivni prirodni lek, ali takođe umanjuje mogućnost pojave moždanog udara.

Ašvaganda– više studija pokazalo je da ova biljka doprinosi bržem oporavku pacijenata poboljšavajući kognitivne funkcije i pozitivno utičući na mitohondrije nervnih ćelija. Kao i žalfija, snižava nivo lošeg holesterola u  krvi, sprečavajući nastanak arteroskleroze, srčanog i moždanog udara.

KAKO SPREČITI MOŽDANI UDAR

• Snizite krvni pritisak

Visok krvni pritisak ozbiljno povećava rizike od pojave moždanog udara ukoliko se ne drži pod kontrolom. Normalizovanje krvnog pritiska postiže se lekovima, kao i izbalansiranom ishranom. Za početak, suzdržavajte se od preterane upotrebe soli – dnevna količina ne bi trebalo da prelazi 1.500 miligrama. Umesto zasićenih masti, uzimajte više monozasićenih i polizasićenih masnoća. Obogatite ishranu zdravim namirnicama : svežim voćem i povrćem, integralnim žitaricama, ribom, lanenim semenom…I manje se nervirajte – ako je to ikako moguće.

• Održavajte normalnu kilažu

Gojaznost i komplikacije do kojih ona može dovesti (ukljućujući visok krvni pritisak i dijabetes) još su jedan faktor rizika koji se može otkloniti uz malo truda. Nije uvek lako postići optimalnu telesnu težinu, ali već četiri do pet kilograma manje napravit će bitnu razliku. Pokušavajte da ne unosite više od 1.500 do 2.000 kalorija dnevno. Koliko vam je kalorija potrebno zavisi od indeksa telesne mase i od toga da li se (i koliko) bavite fizičkim aktivnostima.

• Vežbajte više

Fizička aktivnost poboljšava opšte stanje organizma, a akd je u pitanju šlog, pomoći će regulaciju krvnog pritiska i gubljenje viška kilograma, te tako smanjiti mogućnost da do njega dođe. Vežbanje ne mora uvek podrazumevati naporne treninge u teretani. Na telo povoljno utiče i obična šetnja, najbolje ujutru  posle doručka, kao i penjanje stepenicama umesto vožnje liftom. Ukoliko vežbate, potrudite se da vam napor ubrza disanje, ali tako da i dalje možete normalno govoriti. Ako vam je previše pola sata neprekidne aktivnosti, vežbajte dvaput dnevno 10 do 15 minuta.

• Regulišite srčani ritam

Fibrilacija srčanih pretkomora, pretkomorsko treperenje ili atrijalna fibrilacija dugotrajni je poremećaj srčanog ritma, koji nastaje u pretkomorama. Obično je povezan sa stanjima poput srčane slabosti, koronarne bolesti, oboljenja srčanih zalistaka, dijabetesa i povišenog krvnog pritiska. Najznačajnija komplikacija atrijalne fibrilacije jeste nastanak tromba (krvnog ugruška), koji može dospeti do mozga i izazvati  šlog. Stoga ne neophodno da posetite lekara čim osetite neke od simptoma: otežano disanje, osećaj nepravilnog i brzog srčanog rada,bol u grudima, vrtoglavicu, malaksalost…Da bi se sprečila pojava ugrušaka, obično se kao deo terapije prepisuju i lekovi za razređivanje krvi.

PREPOZNAJTE ZNAKOVE ŠLOGA

Mnogim ljudima dešava se da ignorišu prve simptome moždanog udara, jer nisu sigurni jesu li pravi. Lekari savetuju da potražite pomoć čim se počnete preispitivati, tj. čim osetite da se stanje pogoršava, na šta ukazuju slabost u jednoj strani tela, jake glavobolje, gubitak vida, otežani govor i ostali, već navedeni simptomi.

Izvor: Lekovito bilje, broj 172, novembar 2020.g.

Pratite nas na Facebook-u

I svakodnevno dobijajte nove recepte na vašem Facebook zidu